Budućnost bratimljenja

U Evropi postoji oko 17000 bratimljenja što znači da je u ovaj proces uključen daleko veći broj gradova (mnogi od njih imaju više od jednog pratnera, tako da je konačan broj teško precizno utvrditi).

Iako veliki broj Evropljana putuje širom Evrope iz privatnih ili poslovnih razloga i uprkos satelitskoj TV i internetu, bratimljenje ostaje najbolji način za građane Evrope da se neposredno sretnu, da podele informacije i poglede na svakodnevni život i da, na taj način, koriste iskustvo drugih u različitim oblastima - od obrazovanja do socijalne politike, kulture ili biznisa.

U sadašnjem trenutku bratimljenje može da dovede do posebnih projekata u oblastima kakve su : upravljnje vodenim resursima, ekonomski razvoj ili unapređenje socijalnih usluga. Takođe, primetno je i povećano sklapanje partnerstava između više partnera, od kojih je svaki iz druge evropske države. Na ovaj, kao i na druge načine, razvoj evropskih partnerstava omogućava građanima i lokalnim samoupravama da dele iskustva i stručna mišljenja.

Bratimljenje, pored ostalog, ima za cilj stvaranje osećaja jedinstvenog evropskog identiteta – nešto što nikada ne može biti nametnuto sa viših nivoa. Šta više, okupljanje građana u cilju razmatranja i bavljenja različitim temama u prijateljskoj atmosferi je, takođe, izraz izuzetno aktivnog osećanja pripadnosti Evropi.

Ali, bratimljenje, takođe, služi i promovisanju mira i razumevanja između naroda i zajednica. Za države Jugoistočne Evrope (Balkan), bratimljenje je izuzetno važan način povezivanja građana, posebno imajući u vidu građanske ratove iz 90.-ih godina. Bratimljenje tako predstavlja mogućnost za razmenu iskustava sa državama širom Evrope u cilju daljeg napretka i razvoja.

U doba globalizacije koja ima i svoje prednosti i nedostatke, bratimljenje igra jako značajnu ulogu jer okuplja građane i zajednice otvarajući svet na taj način. Evropska unija ima značjane susede na jugu i istoku, uključujući Ukrajinu, Rusiju, Tursku, kao i druge države širom Mediterana i Srednjeg Istoka.

Bratimljenje istinski može doprineti jačanju dijaloga i razumevanja između naroda Evrope i svih gore navedenih država. Ništa manje značajno, bratimljenje može biti i izuzetan način za promovisanje međunarodnog razvoja, kao i za dostizanje Milenijumskih ciljeva razvoja.